Moja kuma i ja

Išle smo zajedno u obdanište, celu osnovnu i deo srednje. Stanovale smo u istoj ulici. Išle smo na klizanje u Halu i na plivanje na Taš. Bile smo iste visine i nosile isti broj cipela. Nikada nam se nije sviđao isti tip! Imamo naš zvižduk (vežbala sam nedelju dana skoro do padanja u nesvest). Iako smo se posle razdvojile zbog škole, posla i života uopšte, ostale smo najbolje drugarice. Dva puta sam joj bila kuma na venčanju, nadam se da neće biti trećeg. I ona je meni bila kuma na venčanju. Napravila mi je svojeručno figure za svadbenu tortu, još uvek ih čuvam! Ima neviđenu, tamno crvenu, čupavu kosu, veliki je rusofil i pravi najbolji kitnikez.
Za one koji ne znaju šta je KITNIKEZ, evo njenog recepta, naravno, na ćirilici:
1. Дуње очистиш од петељки, а оставиш љуску и скуваш као компот.
2. Кад су добро скуване, оцедиш од сока и измериш.
3. Колико дуња, толико шећера.
4. Дуње самељеш - пропасираш у блендеру/мултипрактику.
5. Сјединиш пасиране дуње са шећером и куваш као џем. Готово је кад варјачом сипаш на тањирић па кад повучеш црту, по средини остане 'путић'.
6. Разлијеш у плехове, да ти смеса буде дебљине око 1 цм и ставиш да се суши. Време сушења зависи од места, шпајз је идеалан, а ја у одсуству истог ставим плехове на врх фрижидера и прекријем танком кухињским крпом.
7. Кад смеса буде гуменкасте текстуре, сечеш и вадиш из плеха. Ја то радим мајушним модлицама у облику срца. После та дуњана срца уваљам у смесу прах шећера и ваниле и поређам у плехану кутију са добрим поклопцем.
Може да стоји око годину дана, али обично не дочека.