Moje prvo i to inostrano!

Moje prvo trčanje se desilo u Ljubljani, u gostima, onog vikenda kada su svi moji (troje: polumaraton, a dvoje: 10km) trčali Mali Kraški maraton u Sežani. Cela ekipa je planirala lagano trčanje, dan pre maratona, od 10-ak km i onda sam i ja upala u kombinaciju. Kao izgovor nije pomogao ni žulj na malom prstu, naravno noge. Našli su mi druge, veće patike! I tako smo pošli.
Početna lokacija: idilično slovenačko selo Dolsko. Putanja: lokalni put skoro bez saobraćaja, sa stazom za pešake od sitnog šljunka. Vremenske prilike: idealne – sunčano, prijatno, suvo. Puls pre početka trčanja: 120 – potpuna panika! 
Ostala sam sama posle nepunih 500 m, njihov tempo mi nije odgovarao, pa sam ih “oterala”. Oni su lako i hitro otrčali dalje, pa desno, pa uz neko brdo i više ih nisam videla sve do “cilja”. Trčala sam kako i koliko sam mogla, do prvog sledećeg sela i nazad. Lagano, sa ravnomernim disanjem (1,2 udah pa 1,2,3 izdah), opuštena ramena, samo malo modra u licu. Tip u kolima, u mimoilaženju, mi je pokazao “palac” – THUMB UP! Ma daaaaj!?!?
I uspela sam – ukupno 3 km, 30 minuta, 5,9 km/h. Mislim da bih hodala brže!
Ići ću ponovo!