Ah što volim!

Mnogo volim kad se neko drugi bavi sa mnom ili mnome. Da mi frizer sredi kosu, da mi pedikir sredi noge, da mi manikir sredi ruke (zato i ne mogu da smršam, ha, ha, ha). Pa sam tako otišla na Fish Foot Spa, pojavilo se napokon i u Beogradu! Joj, što je čudno i super i neverovatno i golicljivo i neobično, joj! Prvih minut-dva, mislila sam da ću da umrem koliko me je golicalo, ali onda sam se opustila i prepustila se hordi gladnih ribica oportunista! Posle 20 minuta, koji su se u mom slučaju misteriozno pretvorili u 45, bila sam zaista preporođena, odmorna, vesela, skoro euforična. A noge lake i meke! Preporučujem!

Moja kuma i ja

Išle smo zajedno u obdanište, celu osnovnu i deo srednje. Stanovale smo u istoj ulici. Išle smo na klizanje u Halu i na plivanje na Taš. Bile smo iste visine i nosile isti broj cipela. Nikada nam se nije sviđao isti tip! Imamo naš zvižduk (vežbala sam nedelju dana skoro do padanja u nesvest). Iako smo se posle razdvojile zbog škole, posla i života uopšte, ostale smo najbolje drugarice. Dva puta sam joj bila kuma na venčanju, nadam se da neće biti trećeg. I ona je meni bila kuma na venčanju. Napravila mi je svojeručno figure za svadbenu tortu, još uvek ih čuvam! Ima neviđenu, tamno crvenu, čupavu kosu, veliki je rusofil i pravi najbolji kitnikez.
Za one koji ne znaju šta je KITNIKEZ, evo njenog recepta, naravno, na ćirilici:
1. Дуње очистиш од петељки, а оставиш љуску и скуваш као компот.
2. Кад су добро скуване, оцедиш од сока и измериш.
3. Колико дуња, толико шећера.
4. Дуње самељеш - пропасираш у блендеру/мултипрактику.
5. Сјединиш пасиране дуње са шећером и куваш као џем. Готово је кад варјачом сипаш на тањирић па кад повучеш црту, по средини остане 'путић'.
6. Разлијеш у плехове, да ти смеса буде дебљине око 1 цм и ставиш да се суши. Време сушења зависи од места, шпајз је идеалан, а ја у одсуству истог ставим плехове на врх фрижидера и прекријем танком кухињским крпом.
7. Кад смеса буде гуменкасте текстуре, сечеш и вадиш из плеха. Ја то радим мајушним модлицама у облику срца. После та дуњана срца уваљам у смесу прах шећера и ваниле и поређам у плехану кутију са добрим поклопцем.
Може да стоји око годину дана, али обично не дочека.

Kako sam ištrikala ćebe

Pre malo više od godinu dana sam postala ujna! Do sada sam bila samo tetka i već je bilo sumnjivo da li ću ujna ikada postati. Još jedno polusrpsko dete koje srpski teško da će govoriti iako se zove Zoran. Nego, trebalo je poklon poslati u daleku zemlju gde svega ima i sve je jeftinije - čitaj Ameriku. Tada sam rešila da sama napravim tj. ištrikam ćebe (pokrivač). Ali ja ne znam da štrikam, moja mama ne zna da štrika, moja svekrva ne zna da štrika. Snašla sam se tako što sam našla nekoliko tutoriala sa interneta tipa How to knit a blanket i Knitting for dummies, nabavila finu vanila-belu vunicu i igle i sela da štrikam. Mučila sam se nekoliko dana i napokon naučila da štrikam na engleskom! Ćebe sam štrikala 30 dana po 2 sata dnevno, 10 Eur po satu. Tako je Zoran dobio zaista posebno ćebe od ujne. Super poklon, zar ne?

Prednovogodišnji kućni vikend

Lepši deo prednovogodišnjih priprema kod nas u kući je pravljenje ukrasa. Ovog puta smo pravili ukrase od grančica. Svi smo učestvovali u pravljenju, prava porodična vikend akcija. Prikupili smo grančice u parku, isekli ih i probušili rupe. Zajedno smo farbali temperama, a na kraju smo sve povezali tankom žicom (vidi sliku ispod). Super slatko i u svakom slučaju bolje od televizije i igrica!

Kuče, mače i zlatna ribica

Iako smo živeli u centru, u stanu, na šestom spratu, uvek smo imali kućne ljubimce, uglavnom kučiće. Prvog sam dobila za prvi rođendan, crnog koker španijela. Mala sam bila, ne sećam ga se mnogo. Početak osnovne škole smo proveli uz jazavičara koji nam je demolirao kuhinju. Posle je došao crni patuljasti špic, divlja pufna. Grizao je mamu svaku jutro kad nas je budila. Kada sam se odselila od roditelja nabavila sam dalmatinera, ovde vole da kažu dalmatinac - razdragano, blentavo biće. Nedostaju mi šetnje sa njim. Sada mama ima patuljastog pinča, a mi imamo zlatnu ribicu. Nabaviću mopsa sinu za 10-ti rođendan. Zvaće se Badža.

Srpske majke

Nemoj da trčiš, pašćeš.
Ne penji se tamo, slomićeš glavu.
Ne laži, porašće ti nos.
Nemoj da piješ kafu, porašće ti rep.
Skloni se odatle, ubiće te promaja.
Ne zviždi po kući, prizivaš miševe.
Nemoj da pevaš dok jedeš, biće ti luda žena.
Nemoj da grebeš šerpu, padaće ti kiša na svadbi.
Ne tuci majku, osušiće ti se ruka. 

Ja sam ja!

Veći deo svog života sam bila zgodna, prijatna, zabavna, dobro obučena, vesela i pozitivna. Puno sam izlazila, puno sam putovala, puno novca trošila. Sa 35 sam prestala da pušim, udala se, rodila dete i puno se ugojila. I dalje sam "bogom dana"!

Tatu, ruže na grudima

Prvi put sam se tetovirala kada sam imala 22-23, ne sećam se baš tačno. Samo nešto malo na leđima, diskretno. Takoreći nisam ni osetila. Sledeće godine sam uradila "narukvicu" na nadlaktici, preko bicepsa, tricepsa, bolelo je đavolski. Posle sam uradila još jedan na levoj šaci, preko prsta. E to je zaista bolelo! Već 20 godina nisam uradila ni jednu tetovažu. Polako tražim novu šaru i dobrog majstora.

Nema teorije!

Šesti Festival nauke me je i ove godine oduševio. Poseban utisak na mene je ostavila španska igraonica Fizika reciklaže u Galeriji Narodne banke Srbije. Tim španaca GUIXOT DE 8 (ne znam šta znači) su smislili i napravili neverovatnu igraonicu od starih bicikala, šerpi, tiganja i raznog gvožđa! 
Vrteli smo pedale, spajali magnete, hvatali loptice, balansirali tegove... Sve pohvale organizatorima za sjajnu zabavu tokom vikenda!