Moja prva prvoaprilska!

Rešila sam da ove godine, prvi put povodom 1. aprila, nasmejem muža i sina. Pa sam pronašla razne fore i fazone koje se lako mogu izvesti u kućnim uslovima. Najlakše bi bilo da napravim žele u providnim čašama, a onda da im to poslužim kao sokić! Mogla bih da oblepim jednu prostoriju, recimo naše kupatilo, sa onim malim žutim papirićima (Post-it Notes) od poda do plafona. Ili da dodam prehrambenu boju za kolače u tetrapak mleka. Ali ja sam naišla na bolju ideju: obmotaću sinov školski ranac i muževu laptop torbu u providnu kuhinjsku foliju. Srećom, ni moj muž, ni sin, ne čitaju moj blog!

Jedan moj brat, ne rođeni.

Imam brata mrguda, stalno nešto gunđa, protivureči, kontrira. Uglavnom to radi da bi iznervirao sagovornika, po mogućnosti drugog brata. Lagano je završio fakultet koji je želeo i radi posao koji voli. Pravi sjajne lampe od drveta, njegov dizajn. Optimizovao je proizvodnju i prodaju da radi taman koliko mora i kada njemu odgovara. Mnogo voli vodu i jedrenje i sa 35 je svojim parama kupio malu jedrilicu (samo 7m). Još uvek je sređuje i jedva čeka da je spusti u vodu. Preko leta nam pravi dobar roštilj pod starim hrastom. Potpuno je super taj moj brat od ujaka!

Boban i Ljilja - moji zubari!

On je zubar, ona mu je pomoćnik. Duhoviti su, prijatni, pažljivi i odmereni. Ordinacija je u stanu, u centru grada - salonac sa visokim plafonima, puno slika, starinski nameštaj. Nekako je sve uvek na mestu, čisto, pedantno, uredno. Ceo jedan zid je u akvarijumima, on gaji neke retke amazonske ribe. Imaju kuče - malu, lajavu jorkširku, ali ona ne sme u ordinaciju! Već 20 godina idem kod istog zubara. Tamo sada vodim i svoje dete. 

Kako je to u stvari teško!

Pročitala sam sjajan tekst mog drugara (iz kraja, iz srednje, iz Dunje, sa bloga) Ivana Tokina i rešila da i ja napišem nešto na tu temu, s obzirom da sam i ja počela da vežbam i radim na smanjenju svoje kilaže. Doduše počela sam u ponedeljak (ali zaista). Jedino što nemam tu super-fensi Adidas opremu kao Ivan. Ja se trenutno tešim da kada sam imala 20-30 godina bila sam zgodna, nisam vodila računa šta i kada jedem i nisam ništa vežbala. Prestanak pušenja, dete i potpuna lenjost u očuvanju same sebe su me doveli do velikog broja kilograma viška. I evo treći put ću da pokušam da se dovedem u red. Prva dva puta su bila neuspešna u smislu naknadnog vraćanja izgubljenih kilograma, jer nisam promenila način života, već samo pratila dijetu. Sada sam počela da vežbam (za početak 2 puta nedeljno) i da vodim računa šta jedem. Ne pridržavam se nikakve dijete, trudiću se da jedem 5 puta dnevno, da pazim šta sa čime jedem, da smanjim količinu slatkiša. Našla sam Android aplikaciju koja mi pomaže da pratim broj kalorija koje unosim. Kažu treća sreća, pa ćemo da vidimo.

Rođendanski pokloni

Kako se približava rođendan sinu jedincu, tako muž i ja upadamo u laganu paniku. Ja bih da primenim isti princip koji imam sa svim svojim drugaricama - pitaj šta bi hteo da dobije. Muž je za element iznenađenja, kaže u tome je čar rođendanskih poklona! Ima logike, zar ne? Ali to ne menja onaj početni status panike. Umesto da pustim dete da samo izabere još jedan Lego set, sada provodim slobodno vreme surfujući po Amazonu i tražeći najprikladniji poklon. Taj poklon ne sme da bude skup. Treba da je edukativan, a zabavan. Treba da je velika kutija! Ja bih set za kopanje zlata, muž bi robotsku ruku. Ja bih Death Star planetarijum, muž bi bager na daljinsko upravljanje. Ja bih 4D model anatomije ajkule, muž bi model strujnog kola. 
I na kraju ... sin je ipak izabrao Lego!

Da se malo zaigram

O što volim sama, kod kuće, da napravim nešto, umesto da kupim gotov brendiran proizvod! Na red je došla maska za lice, nakon što sam se po ko zna koji put osula posle jedenja banana (mislim da bih zaista trebalo da odem i proverim da li sam alergična).
Sastojci:
- 1 šolja grčkog jogurt Total - ima ga u Veru, mada može i kiselo mleko
- 1/2 šolje običnih ovsenih pahuljica
Priprema:
Pomešajte sastojke i nanesite na lice. Ostavite 10-15 minuta. Lezite i malo odmorite. Očistite lice vlažnim, toplim peškirićem, a zatim vodom.
Ova maska je dobra za osetljivu i iritiranu kožu, a posebno godi posle napornog dana na poslu ili ako vam je dete dobilo dvojku na kontrolnom zadatku iz "Svet oko nas" u II razredu.

Girlz in Venice

Obećala sam da ću da napišem tekst o našoj maloj avanturi još pre mesec dana, ali nekako mi je promaklo. Ali bolje ikada nego nikada, tako kažu, a ja se slažem!
Elem, nas četiri drugarice smo otišle na izlet u Veneciju na jedan dan na Karneval i to preko grupne kupovine. Bilo nam je EXTRA! Noćna vožnja od 14 sati autobusom do Venecije sa 4 usputna stajanja radi pasoških kontrola - pokušala sam da rekonstruišem na kojim smo to granicama morali da izlazimo i zašto, ali s obzirom da sam u međuvremenu spavala, pa onako bunovna izlazila, nemam pojma. Znam samo da je bilo hladno i bespotrebno. Dočekalo nas je lepo februarsko vreme, vedro, sunčano, ali hladno i pomalo vlažno - ipak je to Venecija. Ali mi smo bile pripremljene, dobro obučene, slojevito (moj muž bi bio tako ponosan, stalno me gnjavi sa LAYERS - LAYERS), i naravno maskirane. Bele maske smo nabavile još u Beogradu, pa u kompletu sa belim kapama, bile smo spremne za Karneval! Ceo dan smo šetale, smejale se, razgledale, odmarale i uživale. Našle smo super restoran gde smo ručale, provozale se vodenim taksijem kanalima uz turističkog vodiča tj. vodičkinju. Večerale smo sendviče od 15€ i Aperol Spritz! Kupile smo ručno rađene venecijanske maske kao suvenire i srećno se vratile istim putem (noćnim, ali sa malo manje stajanja i kontrola) kući u Beograd. Muževi sa decom su nas dočekali na parkingu! 

Dobra, stara vremena.

Собака лает, но не кусает. Beware of the man who does not talk, and the dog that does not bark. Pas koji laje ne ujeda.

Mada bi kinezi verovatno rekli pas koji laje, nije dobro skuvan! Grozno zar ne?

Veliki sam ljubitelj pasa. Odrasla sam uz pse i sada čeznem da imam jednog. Ali s obzirom da znam šta znači imati i gajiti psa, sada ga nemam. Čekam malo bolje vreme!

Pčelica Maja kaže:

Čik pogodi šta imam za večeru!

Kada sam bila mala i odbijala da jedem, mama mi je govorila da je moje telo kao motor, a hrana gorivo, što mi ipak nije davalo razloga da jedem sve. Još od drevnih vremena ljudi su mnogo pažnje poklanjali ishrani. Iako svi živimo na istoj planeti naši načini ishrane se puno razlikuju, pa sam pronašla razne zanimljivosti o ishrani ljudi širom sveta.

Da li ste znali:

- da se kečap u prvoj polovini 19. veka u Zapadnoj Evropi prodavao kao lek
- da zrno grozđa eksplodira ako ga stavite u mikrotalasnu
- da bademi pripadaju porodici bresaka
- da je riba koja se najviše jede u svetu haringa
- da u Africi peku termite i jedu iz ruke kao kokice
- da je žvakaću gumu izmislio zubar
- da Kinezi godišnje potroše 45 milijardi štapića za jelo
- da je biber najprodavaniji začin na svetu
- da je 1900. godine Louis Lassen izmislio hamburger
- da je popularnost spanaća skočila za 33% pod uticajem mornara Popaja
- da je 1995. godine KFC prodao 11 komada piletine svakom stanovniku SAD-a
- da je Coca-Cola prvo bezalkoholno piće konzumirano u svemiru
- da je 3000. godine pre nove ere u Egiptu postojalo najmanje 6 vrsta piva
- da su jabuke učinkovitije za razbuđivanje od kofeina

Postoji još mnogo zanimljivih činjenica o hrani koju konzumiramo svaki dan. Nekih ćete se sigurno setiti kada sledeći put otvorite frižider.