Moje drugo tašmajdansko

Idemo svi zajedno da trčimo: muž, sin, kuče i ja! Idemo na Taš na tartan stazu. Kuče vuče, sin kuka koliko još, muž cima kuče i grdi dete. Ja trupkam polako, kako i koliko mogu. Svi nas prestižu.
Muž kaže: Trčiš brzinom brzog hoda.
Ja ga čujem: Moraš brže da trčiš, ovo je presporo!
Muž kaže: Hodaj najbrže što možeš.
Ja ga čujem: Što si tako spora, ubrzaj!
Muž na svakih 5 minuta: Kako si? Možeš li?
Ja samo ćutim, hukćem, dahćem i rukom odmahujem.
3 km, 6 krugova, 30 minuta, 6,5 km/h. Opet sporo. Ali bolje nego prvo!