Moja baka Ruža

Mnogo sam volela moju baku Ružu, tatinu mamu. Bila je partizanka i bila je najbolja baka ikada! Najčešće se sećam porodičnih ručkova. Moram da priznam da smo i brat i ja uprkos pubertetu uvek rado išli, dok smo ostale porodične obaveze maksimalno izbegavali. Ručak je počinjao predjelom, nešto sitno - kiflice, ruska salata, meze. Onda supa, i to ne iz šerpe nego iz porcelanske činije. Tanjiri iz istog seta, doneto iz Češke, i srebrni escajg, poklon od tetke iz Amerike. A supa žuta, providna, rezanci kao vlasi kose, baka ih je sama pravila. Nakon toga sarmica, podvarak ili slično jelo shodno godišnjem dobu, a zatim glavno jelo - šnicle bez ijedne mrvice masnog ili žilica (baka je jako vodila računa o tome jer tata i  ja ne volimo meso), dve vrste povrća kao prilog, dve vrste salate i mladi sir. Kod nas u kući se nije pio alkohol, ali su se zato jeli kolači! Jedna torta i više vrsta sitnih kolača.
Ovakav je bio svaki nedeljni ručak kod moje bake Ruže. Mnogo sam je volela i mnogo mi nedostaje.